Online plaćanje računa - prednosti i mane

Online plaćanje računa je praksa koja je gotovo podrazumevana u savremenom svetu. Izbegavanje gužve, komotno plaćanje „na klik” putem e bankinga ili mBankinga i to bez provizije, samo su neke od prednosti koje su oduvek važile za online plaćanje računa.

Ipak, pandemija korona virusa je dosta promenila situaciju, jer je ogromno povećanje platnog prometa preko onlajn uplata uticalo na to da banke u Srbiji povećaju bankarske provizije na plaćanje računa kroz svoje aplikacije.

Kako izgleda online plaćanje računa kod nas? Koji su mitovi i zablude - i da li je online plaćanje računa baš toliko isplativo koliko deluje, ili je pandemija značajno promenila situaciju?

Prednosti online plaćanja računa

Kod nas i dalje postoji oštra podela na „vernike i nevernike” što se tiče online transakcija generalno, a samim tim i što se tiče online plaćanja računa.

Mnogima, pa čak i onima koji ne plaćaju online, prednosti su ipak dosta očiglednije od mana. Mogućnost plaćanja bez odlaska u banku i bez čekanja, nakon makar jednog iskustva čekanja u „beskonačnom redu”, svakome deluje kao san snova.

Ko bi se ikad vratio nazad u red ako to ne mora?

Prednosti online plaćanja računa idu i dosta dalje od komfora „plaćanja iz fotelje”. Pre svega tu je mogućnost proveravanja stanja na računu bez obzira na radno vreme banke, provera statusa transakcije.

Najčešće vrste online transakcija su:

Plaćanje direktno kroz mobilnu ili web aplikaciju (većina tako plaća račune online)
instant plaćanje pomoću IPS QR koda (IPS skeniraj)
plaćanje karticama

Plaćanje karticama online podržavaju operateri kao što su MTS i SBB, a online transakcije karticom sada podržava i eUprava, koja trenutno omogućava plaćanje taksi i naknadi prema Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava za polovna vozila.

Infostan je uveo i svoj portal za elektronsku dostavu i plaćanje računa: e.Sanduče.

Što se tiče plaćanja računa, kao neka alternativa između fizičkog i online plaćanja, na pojedinim bankomatima postojala je i mogućnost uplate računa kešom (ili karticom) na samom bankomatu - dakle, bez čekanja u ekspozituri.

To je bila preteča IPS QR kod sistema, kakav postoji danas. Neke banke su čak dozvoljavale očitavanje bar koda na kasi u supermarketima i tako ponudile uštedu vremena svojim klijentima.

Međutim, ovakva vrste plaćanja je ukinuta kod većine banaka 2021 godine, zbog ukidanja bar koda na računima od strane većine izdavalaca.

Bar kod je zamenio bolji sistem - IPS QR kod.

IPS QR kod - IPS skeniraj i plati

Krajem februara 2020. u Srbiji je zvanično puštena u protokol usluga instant plaćanja putem IPS QR kodova.

Ukoliko nikada niste platili nešto putem IPS koda, to funkcioniše vrlo prosto:

IPS QR kod sadrži sve informacije koje biste upisali na uplatnici pri fizičkom plaćanju u pošti, menjačnici, ili ekspozituri banke. Skeniranjem tog koda kroz mBanking aplikaciju uplatioca kreira se nalog za uplatu koji sam ispunjava sve podatke: broj računa, šifra plaćanja, iznos i poziv na broj.

Platforma uplati.to funkcioniše na isti način - kreiranjem linka kreira se lični IPS QR kod koji može da skenira bilo čija mBanking aplikacija.

Kada neko skenira IPS QR kod kroz svoj mBanking, svi potrebni podaci su već ispunjeni u digitalnom nalogu za uplatu. Na kraju, onaj koji uplaćuje unese iznos, klikne na „potvrdi”, i to je sve.

Korišćenjem NBS IPS QR kôda na računu-fakturi primalac plaćanja može da unapredi kvalitet svoje usluge omogućavajući platiocu da skeniranjem ovog kôda preuzme neophodne podatke i jednostavno izvrši plaćanje. S obzirom na način na koji se izvršavaju plaćanja skeniranjem NBS IPS QR kôda smanjuje se nivo grešaka koje su nastajale prilikom (ručnog) unošenja ovih podataka u platni nalog.

Izvor: Narodna banka Srbije.

Nedostaci, korona virus i skuplje provizije

Iako se dugi niz godina onlajn plaćanje računa odvijalo bez provizije, od pandemije uzrokovane virusom Covid-19, broj ljudi koji su online plaćanje računa se mnogostruko povećao - a banke su to iskoristile.

Pored manje utrošenog vremena, „plaćanje bez provizije”, bila je jedna od glavnih prednosti kod online plaćanja računa, što se znatno promenilo 2020. i 2021.

Iako bankarske provizije za online plaćanje jesu postojale i pre korone (različite od banke do banke), godine pandemije su, u većini banaka, donele sa sobom i „korekcije” cena bankarskih provizija za mBanking plaćanje računa.

Većina banaka je do sada imala besplatno elektronsko i mobilno bankarstvo, ili je plaćanje računa preko interneta naplaćivala tek ako se mesečno realizuje veći broj naloga. Sada će jedna banka koja je inače ohrabrivala klijente da plaćaju svoje račune onlajn tako što nije naplaćivala proviziju za ovu uslugu, uvesti naknadu od 25 dinara po svakom nalogu.

Izvor: elektronskobankarstvo.rs, 2021.

Neke banke najavile su da će ubuduće naplaćivati i održavanje deviznog računa, koje je uglavnom bilo besplatno. Prema obaveštenjima koja su stigla klijentima, održavanje će im biti naplaćeno čak i ako na konkretnom deviznom računu ne bude sredstava i ako u toku meseca ne bude nijedne realizovane transakcije.

Mesečno održavanje računa: bilo 300 dinara, sada 350

Devizni račun: bio bez održavanja, sada se naplaćuje

Plaćanje računa e-bankingom: bilo besplatno, sada 25 dinara po nalogu

Trajni nalog: bilo besplatno, sada 15 dinara po transakciji

Čekovi bili 20, sada 35 dinara

Izvod bio 50, sada 100 dinara

Plaćanje na rate bez kamate – sada 50 dinara po rati

Izvor: elektronskobankarstvo.rs, 2021.

Ljudi, ipak, nisu bili preterano uplašeni ni 2021.

I dalje ću da plaćam onlajn, barem dok traje pandemija, ali ako posle toga vidim da me ova podizanja provizija više koštaju, možda se i vratim odlasku u poštu, naglašava Cvetković.

Izvor: bbc.com

Čini se da je isto mišljenje dominantno i sada. Oni koji su plaćali online, nastaviće da plaćaju online, iako svakako nisu presrećni zbog povećanja provizija.

Ima li, međutim, nade da oni koji nisu navikli na onlajn plaćanje računa usvoje ovu praksu? Moguće je da bi ih godišnja ušteda naterala da promene mišljenje.

Koliko trošimo na provizije?

Glavno je ispitati šta kažu činjenice. Koliko se razlikuje provizija koju plaćamo kod online uplate računa, a kolika je kada plaćamo „na šalteru”?

U zavisnosti od toga kako je račun plaćen, njegova provizija može dosta varirati. Provizija će biti uvek malo drugačija u zavisnosti od toga da li plaćanje obavljate u menjačnici, pošti, banci, ili poslovnici pružaoca usluge (npr. internet paket, postpaid paket mrežnog operatera i slično).

Kod mobilnih operatera, koji uglavnom nude i ohrabruju plaćanje računa online, provizija plaćanja u poslovnici je uglavnom fiksna (50 dinara u Yettel-u). Plaćanjem mobilnom operateru onlajn kroz matičnu aplikaciju operatera i uz „trajni nalog”, nema provizije.

Kako se navike plaćanja računa dosta razlikuju, u obzir ćemo uzeti srednju vrednost godišnjeg trošenja na proviziju u Srbiji.

Podaci govore da za provizije na plaćanje komunalnih računa na šalterima prosečna porodica godišnje potroši oko 3.000 dinara.

S druge strane, uz prosek od pet osnovnih računa plaćenih onlajn, uz prosečnu naknadu od 20 dinara, trošak je više nego upola jeftiniji - oko 1.200 dinara za godinu dana.

Računica sajta elektronskobankarstvo.rs iz 2021. je nešto drugačija:

Ubuduće će se naplaćivati i realizacija trajnih naloga, i to 15 dinara po transakciji, osim ako je sa pružaocem usluge dogovoreno da plaćanje bude bez naknade. Dakle, ako mesečno u proseku platite 5-6 osnovnih računa, to će vas sada godišnje koštati oko 1.000 dinara.

Kako to da i pored ovih podatka, čak i nakon pandemije koja je znatno povećala broj računa plaćenih onlajn, broj građana koji bi radije čekali u redu nego instalirali mBanking aplikaciju ostaje tako veliki?

Da li je ušteda od par hiljada dinara godišnje premala, u odnosu na sigurnost koju im nudi fizički dokaz o uplati?

Dušan Uzelac iz „Kamatice” tvrdi:

[...] Više mislim da je to jedna ukorenjena navika izlaska iz kuće i komunikacija u kraju sa komšilukom, ali i sa druge strane postoji nešto što se ne vidi, a to je da je teret dokazivanja da ste nešto platili i dalje na vama i zato u narodu postoji da ja imam uplatnicu, ko zna šta će to da bude.

Ali da li je ovaj strah opravdan? Postoji li mogućnost da vam 20 godina od danas neko zakuca na vrata s tvrdnjom da imate neplaćeni račun iz 2022?

Koliko dugo treba čuvati račune?

„Papir, samo papir” česta je parola protivnika onlajn plaćanja.

Denis Perinčić iz Republičke unije potrošača govori da ovaj strah nije potpuno neutemeljen. Međutim, u obavezi ste da čuvate račune mnogo kraće nego što pojedini skeptici pretpostavljaju.

Kako Perinčić tvrdi: "Sve račune treba, u kojoj god formi, čuvati godinu dana, jer je to rok zastarevanja".

On dodaje da je preporuka da imate račune i u materijalnoj i u elektronskoj formi, „mada uvek možete preko banke da dođete do konkretne transakcije”.

Elektronski izvod koji mesečno svi dobijaju na e-mail je dovoljan dokaz. Svaki izvod iz banke sadrži broj računa svake transakcije, kao i poziv na broj, iznos sredstava koji je uplaćen, svrhu uplate i naziv primaoca uplate.

To znači da lako možete da dokažete da ste račun platili, ukoliko vam stigne „dupli” račun. Svakako, s obzirom da se većina online uplata računa (do 300 000 dinara) knjiži odmah, šanse za takvu grešku su veoma male.

Zaključak - plaćanje online je još uvek isplativije

I pored izvesnih promena i poskupljenja tokom godina, online plaćanje računa je i dalje nesumnjivo daleko isplativije - kako vremenski, tako i finansijski, i kako kratkoročno, tako i dugoročno.

Dakle: online 1, šalter 0.